Konflikt Izraela i Hamasa, koji traje decenijama, ušao je u opasnu novu fazu početkom oktobra, kada su ekstremisti izvršili najteži napad u izraelskoj istoriji, a Izrael, iz odmazde, pokrenuo razorne vazdušne udare na ciljeve Hamasa u Pojasu Gaze. Dok se humanitarna kriza pogoršava u Gazi, a nemiri rastu i na Zapadnoj obali, postoji opasnost da bi sukob mogao da utiče na države koje se graniče sa Izraelom i palestinskim teritorijama.

 

Egipat i Izrael su vodili više ratova duž svoje zajedničke granice. Egipat je okupirao Pojas Gaze od 1948. do Šestodnevnog rata 1967, posle kojeg je Izrael preuzeo kontrolu nad Gazom i okupirao egipatsko Sinajsko poluostrvo. Jomkipurski rat 1973. završen je mirovnim sporazumom, prema kojem je Egipat postao prva arapska država koja je formalno priznala Izrael, a Izrael se zatim povukao sa Sinaja 1979. Od tada, Egipat je jedan od najvažnijih bezbednosnih partnera Izraela u regionu.

Odnosi Izraela i Egipta ponovo su testirani posle revolucije u Egiptu 2011, u kojoj je svrgnut dugogodišnji predsednik Hosni Mubarak, i posle izbora vlade koju je podržalo Muslimansko bratstvo, organizacija iz koje je nastala palestinska ekstremistička grupa Hamas. Iako je Muslimansko bratstvo smenjeno u vojnom puču 2013, pobuna islamista na Sinaju i dalje muči obe zemlje.

Današnju granicu Izraela sa Egiptom čini ograda od bodljikave žice pod strujnim naponom, visoka između 5 i 8 metara, koja se prostire duž 245 kilometara - od izraelske luke Eilat na Crvenom moru, do Pojasa Gaze. Egipat ima sopstvenu ogradu duž granice sa Gazom, koja obuhvata i jedino mesto za ulazak i izlazak iz Gaze koje ne kontroliše Izrael. Egipat je često strogo ograničavao kretanje preko graničnog prelaza Rafa, zbog sprovođenja izraelske blokade Hamasove vlade u Gazi ali i zbog sopstvenih briga za bezbednost, koje se odnose na protok oružja, ekstremista i nelegalnih migranata preko granice.

 

Jordan se borio protiv Izraela u arapsko-izraelskom ratu 1948, a posle toga je okupirao Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim. Izrael je preuzeo kontrolu nad tom teritorijom posle Šestodnevnog rata 1967, iako je Jordan nastavio da pruža određene administrativne usluge, pre nego što se u potpunosti povukao 1988. i odrekao svojih teritorijalnih pretenzija.

Od potpisivanja mirovnog sporazuma 1994, Jordan i Izrael su u velikoj meri održavali ekonomsku i bezbednosnu saradnju i razrešili preostala pitanja u vezi sa granicom. Danas, izraelska granica sa Jordanom, duga 482 kilometra, ima tri prelaza i smatra se najbezbednijom granicom Izraela, bez obzira na nerešeni status Zapadne obale. Most Alenbi, ili Most kralja Huseina, je jedini granični prelaz na Zapadnoj obali van Izraela, a koriste ga Palestinci koji putuju u strane zemlje.

 

Posle okončanja arapsko-izraelskog rata primirjem 1949, demilitarizovana granična zona između Izraela i Sirije ostala je predmet teritorijalnog spora, posebno u odnosu na Galilejsko jezero. Posle Šestodnevnog rata 1967. Izrael je preuzeo kontrolu nad Golanskom visoravni, a većina Sirijaca koja je živela u tom području, osim nekoliko zajednica Druza, je proterana.

Izrael i danas nastavlja okupaciju strateški važne Golanske visoravni, tvrdeći da pravo na nju proističe iz interpretacije odredbe Rezolucije UN 242, koja poziva na “bezbedne i priznate granice, slobodne od pretnji i činova nasilja”. Savet bezbednosti UN je 1981. zaključio da Izrael nema suverenitet nad Golanom. Dok su Sjedinjene Države pod Trampovom administracijom priznale izraelsku aneksiju Golanske visoravni 2019. godine, šira međunarodna zajednica tu oblast i dalje smatra sirijskom teritorijom.

U regionu je dolazilo do nestabilnosti i povremeno prekogranične vatre i zbog građanskog rata u Siriji, tokom kojeg su predsednika Bašara al-Asada, u nasilnom gušenju pobune sunita, podržavali Iran i šiitska ekstremistička grupa Hezbolah. To je dovelo do urušavanja sirijskog i iranskog saveza sa Hamasom, pretežno sunitskom grupom, koja je podržavala pobunu, ali su veze u velikoj meri obnovljene 2018. Izrael je zvanično ostao neutralan u građanskom ratu u Siriji, ali je izvršio nekoliko napada na snage Irana i Hezbolaha koje su obavljale operacije u zemlji.

 

Izrael ima komplikovanu istoriju odnosa sa libanskim različitim verskim i političkim frakcijama. Liban je imao malu ulogu u ratovima 1948. i 1967, i nije učestvovao u Jomkipurskom ratu 1973. Međutim, kada su palestinske pobunjeničke grupe počele da koriste jug Libana kao svoju bazu krajem 1960-ih, Izrael je počeo da vrši vazdušne udare iz odmazde na libanskoj teritoriji, i bio je saveznik hrišćanskih paravojnih snaga koje su počinile masakr nad Palestincima u zemlji.

Posle izraelske invazije i okupacije južnog Libana 1982, šiitska ekstremistička grupa Hezbolah je formirana, i počela je da napada izraelske odbrambene snage i njihove saveznike u regionu. Izrael se povukao na “Plavu liniju”, granicu koju priznaju Ujedinjene nacije, 2000. godine, ali je zadržao kontrolu nad pojasom zemlje poznatom kao “Farme Šibe”. Iako je područje okupirano kada je Izrael osvojio Golansku visoravan, Liban tvrdi da je to uvek bio deo njegove teritorije.

Hezbolah je spor oko Šibe koristio kao razlog za nove napade. Grupa je postala opasan i dobro opremljeni protivnik Izraela, zahvaljujući podršci Irana i Sirije. Upad na to područje 2006. izazvao je izraelsku invaziju i bombardovanje iz odmazde, a kasnijih godina je periodično dolazilo do prekograničnih sukoba. Posle iznenadnog napada Hamasa na izraelsku južnu granicu sa Pojasom Gaze 7. oktobra 2023, Hezbolah je lansirao rakete preko Plave linije i učestvovao u razmeni vatre sa izraelskim snagama. Iako Iran zvanično poriče umešanost, neki izveštaji nagoveštavaju da je napad Hamasa možda bio koordinisan i sa Hezbolahom i korpusom iranske islamske Revolucionarne garde.

Rast tenzija

Zbog više nerazrešenih teritorijalnih sporova i militarizovanih zona, granice Izraela i palestinskih teritorija su bile poprište tenzija i pre nedavnog nasilja. Dok Sjedinjene Države povećavaju vojno prisustvo u regionu, cilj je da se spreči da konflikt preraste u širi, regionalni rat.